Mladi inovator i student proizvodnog mašinstva iz Trstenika Stefan Unić (23) prvi put priča o nekim stvarima!
Stefan Unić sa opravdanjem nosi titulu jednog od najboljih mladih inovatora u Srbiji.
U otvorenom i jednom opuštenom razgovoru sa njim, saznali smo jako puno stvari o kojima Stefan nikada do sada nije javno govorio. Ovo je ekskluzivno.
Šta u realnom životu znači biti “najpopularniji mladi inovator u Srbiji”?
-Ne osećam da sam bitno drugačiji od svojih vršnjaka. Još sam isti onaj dečko koji je iz dosade krenuo da se takmičim i bavim inovacijama. Jedina promena je u tome što me sada više ljudi prepoznaje i često me zaustavljaju na ulici s molbom da se slikamo. Ja se ne bavim javnim poslom, ali sam javna ličnost pa im uvek izađem u susret. (osmeh)
Kakav je osećaj saznanje da svaku vašu reč na društvenim mrežama prati više milion ljudi?
-Ja sam uvek iskren, svaka moja reč je na mestu i znam svoju odgovornost koju imam.
Idol ste velikom broju dece. Ko je vama bio uzor u detinjstvu?
-Verovali ili ne ja nisam imao idola, možda zato što nikada nisam bio usmeren samo u jednom pravcu i gledao u jednom smeru. Uvek sam gledao na deset različitih strana i u deset različitih smerova, šta bih sve mogao da radim i čime da se bavim. Ako sam se na nekog ugledao, to je moj brat, koji je uvek bio pametan.
Mislite li da bi vaš životni put krenuo drugim pravcem da ste uspeli da upišete Fakultet dramskih umetnosti, što vam je bila želja?
-Nije mi bilo suđeno da upišem glumu (osmeh). Ali šta da se radi, život je nepredvidiv i pun prepreka.
Kada bi se Stefane snimao film o vašem životu, ko bi igrao glavnu ulogu?
-Ja ne bih dozvolio da se snima film o mom životu.
Šta može da vas izbaci iz takta?
-Ništa. Nedam se ja da me išta iznervira.
Koga smatrate najvećom konkurencijom?
-Ne gledam stvari na taj način. Svako radi ono što ga zanima i u čemu je dobar. Čak i ako se bavi istim sadržajem, sama njegova ličnost učiniće da krajnji rezultat bude drugačiji. U Srbiji ne postoji drugi mladi inovator, jedino ja, tako da nemam konkurenciju i da hoću, ako se to uopšte i može nazvati konkurencijom. Pošto biti mladi inovator nije zanimanje, već hobi.
Život vas je učio da upoznajete vrlo važne ljude. Verujete li u sudbinske veze među ljudima?
-Apsolutno! I zahvaljujem sudbini koja me čuva dan danas. Ona je mnogo jača i od mene, i od vas, i od naših prijatelja i drugara. Ja svojim ponašanjem, razmišljanjem, pravo da vam kažem, mislim za sebe da sam častan dečak. Da tako živim i ponašam se prema prijateljima i drugarima.
Imate li devojku?
– Nemam, ali sve zainteresovane mogu da se jave. (smeh)
Koje kriterijume treba da ispune?
– Da budu slatke.
Koji cilj ste zadali sebi do kraja ove godine?
– Samo jedan cilj. Da se lepo provedem dok radim ono što volim.
Vi ste Stefane posebna ličnost na javnoj sceni. Ko je zaslužan za to kakvi ste?
-Jedna osoba koja nije više sa nama. Ona me je naučila prva slova, brojeve i korake. Jako ste me dirnuli kada ste me ovo pitali. Emocije su proradile, jako mi je teško da pričam o tome. Samo bih želeo da je vidim srećnu i zdravu kakva je nekada bila. Sada više nije sa nama, a ja sam sam ovde sa velikom prazninom u srcu. Vaspitan sam da ne opterećujem druge ljude svojim problemima, trudim se da sve rešavam sam i da se dostojanstveno nosim sa ne baš lepim periodima u životu koji nam se svima nama dešavaju.
Šta vam je bio najveći pokretač u životu?
-Bio, ostao i uvek će biti – porodica.
Popularni ste i poznati širem auditorijumu. Da li za sebe mislite da ste zvezde?
-Ne, ja sam običan i normalan čovek. Svaki trud normalnog čoveka koji je izložen pogledima javnosti jeste da ostane normalan. Mnoge javne ličnosti to ne znaju. Bavljenje naukom i inovacijama je prolaznog karaktera, malo je ostalo zapisa iza vas. Nemam želju da budem zvezda jer prosto u okolnostima u kojima živim to nisam. To bi možda moglo na Zapadu, pa da to sve prate i druge stvari, a to ovde nemam. Najviše mi prija što sam normalan.
Danas se svi žale na teška finasijska stanja. Da li ste i vi među njima. Da li bi ste ušli u rijaliti zbog toga?
-Ja ne mogu da analiziram tu situaciju, znam da je teška svima pa i meni. Svakako mi je teška. Prosto nauka danas nije u uspešnoj zemlji, ekonomsko jakoj, koja bi mogla da bude doživljena kao baza i kao nadgradnja, onda šta ćemo snalazimo se.
Za kraj ovog intervjuua. Koja bi bila vaša poruka?
-Nemam neku određenu poruku. Ali bih poručio svima da veruju u sebe, šire ljubav i uprokos ovim preprekama koje nam život nosi, mislim na pandemiju, da uspeju da ostanu psihički jaki. Kada nas mnogo gore stvari u životu nisu slomile, neće ni ova pandemija. Izaćićemo svi mi kao pobednici, verujte mi.
Razgovor vodila: Sanela Grubičić
Fotografije: Antonio Vareli, Milan Atanasković-Pijaković
