Ovo je priča o svima nama. Svaki dan činimo slične stvari a da se ne zapitamo da li smo u pravu. Ovaj tekst nepoznatog autora slikovito prikazuje naš odnos prema društvu i postiče na duboko razmišljanje.
Jedna gospodja je pitala: „Pošto prodaješ luk?“
Baka je odgovorila: „30 dinara jednu vezu“
Gospodja: „Ako mi daš 6 veza za 100 dinara, uzeću, ako ne, odoh kod drugog.“
Baka joj odgovori: „Uzmite po kojoj god hoćete ceni, jer za mene je to dobar početak, nisam danas ništa prodala.“
„Gospodja je uzela luk po ceni kojoj je htela i otišla nasmejana osećajući sreću pobede. Sela je u svoj skupi auto i otišla sa prijateljicom na ručak. Nakon obilnog ručka, u tanjirima je ostalo dosta hrane koje njih dve nisu mogle pojesti. Vlasnik restorana je došao za sto da proveri da li je sve u redu. Gospodja ga je pitala koliko sve košta, a on je rekao 4 200 dinara.
„Evo vam 5000 dinara, zadržite kusur.“ – reče gospodja…
Ova priča je prilično normalna za vlasnika restorana, ali ne i za baku koja prodaje luk.
Pitanje je: Zašto uvek moramo dokazivati moć kada kupujemo kod siromašnih i zašto smo uvek velikodušni prema ljudima koji to ne traže…???