ČAČAK – Čačanka Tanja Obradović, koja je odlučila da bude hraniteljica „bebe leptira“, devojčice sa buloznom epidermolizom, teškim i retkim oboljenjem kože, koju su roditelji odmah po rođenju ostavili u čačanskoj bolnici, dobiće krov nad glavom i više neće biti podstanar.
To je za “Večernje novosti“ najavio gradonačelnik Čačka Milun Todorović.
„Tanji sam juče saopštio radosnu vest. Njoj je bilo neprijatno, jer je skromna žena koja nikada ni od koga nije ništa tražila. Ona ima svoj plac u Ljubiću, gde je planirala izgradnju kuće, pa smo se dogovorili da tu Grad Čačak sagradi kuću za nju i njenu porodicu, i naravno za malu Nađu“ – rekao je Todorović.
On je dodao da će izgradnja početi već na proleće, a da na leto kuća biti završena.
„Tanju znam već dugo, ona ima svoju cvećaru, i uvek sam kod nje kupovao cveće. Divna je majka i baka. Siguran sam da je mala Nađa pronašla pravi dom u kom će joj biti pruženo sve što dete treba da ima, a pre svega topao majčinski zagrljaj“ – naveo je gradonačelnik Čačka.
Kada je čula vest da će joj Grad Čačak podići novu kuću i da više neće plaćati kiriju, Tanja, inače samohrana majka troje dece – ostala je bez teksta. Kazala je za “Novosti“ da je zbunjena, da nije navikla da joj u životu bilo ko šta poklanja i da sve sama zaradi. Najveća podrška u životu joj je, kaže – majka.
„Nađu sam želela i uzela čistog srca, ne očekujući bilo kakvu nagradu za to. Bilo je mnogo poziva, javljali su mi se ljudi sa namerom da sakupljaju pomoć za mene, ali sve sam to odbijala. Nisam socijalno ugrožena, ima drugih kojima je ta pomoć potrebnija. Kada mi je gradonačelnik rekao da će Grad rešiti moje stambeno pitanje, ostala sam zbunjena, ni sama nisam znala kako da reagujem. Već sam planirala izgradnju kuće, i imam nešto svoje ušteđevine, koju sam planirala baš za to“ – rekla je Tanja.
Ova divna, skromna žena nam je otkrila kako je došla do saznanja o „bebi leptiru“ ostavljenoj u bolnici, i kako se odlučila na ovaj humani potez.
„Pročitala sam objavu na Fejsbuku, a naslov je bio, čini mi se, „Dete leptir, neće ga niko“. Zaigralo mi je srce kada sam to čitala, pa sam videvši i komentare na objavu prepoznala jednu medicinsku sestru. Odmah sam je pozvala i rekla: „Ja je hoću“. Nisam znala ni da li je dečak ili devojčica, nisam znala ni kakva je procedura postati hraniteljica… Ama baš ništa. Prošla sam, potom, obuku, i samo sam želela da što pre bebu donesem kući“ – ispričala nam je Tanja.
Tako je mala Nađa, posle više od godinu dana provedenih u bolnici, gde su joj medicinske sestre bile majke i bake, došla u Tanjin zagrljaj. U februaru će napuniti tri godine, kod Tanje je naučila da priča, malo se teže kreće, ali je živahno dete.
„Ona je kao i svako dete. Ima svoje prohteve i želje, i trudim se da joj sve pružim. Nađa, nažalost, živi u stalnim bolovima. Neću vam pričati detalje… S Nađom je uvek moja unuka, a i jedna ćerka je trenutno sa nama. Tako nas četiri živimo i radimo, kao i sav ostali svet…“ – kazala je Tanja.
Tanja ima troje dece. Sin joj živi sa njenim bivšim suprugom, starija ćerka se udala i živi sa svojom porodicom, a mlađa je sa njom u kući. Ima i troje unučića, i najvoljenija je baka. Nađa se brzo uklopila u njihove živote, doživljavaju je kao svoju sestru. Igraju se sa njom, paze je i vole.
Sve pohvale za hraniteljicu Tatjanu i sve koji su prepoznali veličinu njenog dobrog dela i koliko je značajno imati ovakve ljude. Tatjana je prava heroina, koja će nadam se biti primer i promoter hraniteljstva kakvo nam danas treba.
Sve pohvale, zelim im svu srecu u novom domu i da sto vise imaju vremena za lepe stvari, a takodje pozdrav za sve hrabre hraniteljice, moja sestra je hraniteljica ona ima cetvoro dece u hraniteljstvu i jako dobro znam koliko je potrebno ljubavi i paznje za tu decu i ona je neko ko je pravi heroj, pozdrav za Tatjana i sve hraniteljice.