Dušan Radojević, član Gradskog odbora SNS u Čačku, oglasio se saopštenjem za javnost povodom sinoćnjeg protesta udružene čačanske opozicije.
Saopštenje prenosimo u celosti:
Pomno sam pratio politički eksperiment u kome deo čačanske opozicije, bez studenata i blokadera pokušava da pokaže svoj “opozicioni potencijal”. Desilo se tačno ono što sam očekivao, prošli su kao rogovi u vreći. Nisu uspeli ni da sakriju međusobnu netrpeljivost, sujete i zavist.
Idejni tvorac besmislene ideje o obeležavanju “6. oktobra”, Bratislav Simović, sklonjen je jer ga se kolege stide. Obradoviću su zviždali plaćeni aktivisti grupe građana Ivana Ćalovića, koji su pre skupa boravili u kafani. Videla se i potpuna dominacija Ćalovićeve ekipe, od zastava do koreografije.
Nije iznenađenje ni to što Pavlu Jelesijeviću nije dozvoljeno da govori. Koriste ga samo zbog društvenih mreža i skandala, a on će to, kao i mnogo puta do sada, prećutati, isto kao što je prećutao i kada mu je Stojan sklonio drugare sa odborničke liste. A Stojan je ovog puta imao samo tehničku ulogu, da dodaje mikrofon govornicima.
“Došljaci”, “eko-divljaci” i radikalni levičari nisu imali priliku da iznose svoje traktate, morali su da se zadovolje ulogom statista na skupu kojim je Ivan Ćalović i formalno promovisao sebe u vrhovnog lidera čačanske opozicije. Ostatak opozicije nije ni prisustvovao, jer su studenti blokaderi bili isključeni. Njima je, po običaju, namenjena samo uloga da nose transparente, gađaju jajima i prave incidente.
Ovaj skup bio je besmislen kao što je besmislen bio i 5. oktobar 2000. godine, kada su mnogi u Srbiji poverovali da će im bolji život doneti anarho-liberali, NVO strukture i drugosrbijanski mentori. Taj scenario im Srbija više nikada neće dozvoliti.
Sve u svemu, “ujedinjenje” čačanske opozicije još nije ni počelo, a već se raspalo.
